Evo koliko košta grejanje na toplotnu pumpu: Da li će vas udariti po džepu ili će te proći jeftinije?

Toplotna pumpa predstavlja čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Ipak, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti u vezi sa potrošnjom električne energije, usporavaju širu primenu ovog rešenja u Srbiji.

Grejanje doma u Srbiji već decenijama predstavlja jedan od ključnih energetskih i ekonomskih izazova. Pitanje je koliko toplotne pumpe zapravo mogu da pomognu jednom domaćinstvu tokom zimskih meseci. Stanje sa grejanjem u Srbiji može se opisati kao pretežno tradicionalno, energetski neefikasno i snažno povezano sa lošim kvalitetom stambenog fonda.

Problem nije samo u zastarelim i neefikasnim sistemima, već i u preteranoj potrebi za grejanjem koja proizilazi iz slabog energetskog kvaliteta objekata. Procene pokazuju da oko 80 do 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne ispunjava osnovne standarde energetske efikasnosti, dok oko 20 odsto objekata nema nikakvu termičku izolaciju. Zbog toga je prosečna potrošnja energije za grejanje u Srbiji između 120 i 150 kWh po kvadratnom metru godišnje, što je približno dvostruko više od proseka u zemljama Evropske unije, piše Klima 101.

Toplotne pumpe izdvajaju se kao investiciono najskuplje rešenje, ali zahvaljujući vrlo niskim troškovima eksploatacije u odnosu na električne kotlove i sisteme na pelet, period povrata investicije kreće se od pet do sedam godina. Sa druge strane, grejanje pomoću električnog kotla ili individualnih električnih grejnih tela predstavlja najskuplju opciju zbog visoke potrošnje električne energije i nepovoljnih tarifnih sistema.

Studija slučaja toplotne pumpe

Toplotna pumpa predstavlja čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Ipak, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti u vezi sa potrošnjom električne energije, usporavaju širu primenu ovog rešenja u Srbiji.

Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) sproveli su studiju slučaja koja detaljno prikazuje potrošnju u jednom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu, piše Klima 101.

Predmet analize bila je porodična kuća u Grockoj površine oko 150 kvadratnih metara, stara približno pedesetak godina, ali temeljno renovirana. U objekat je ugrađena toplotna pumpa voda–vazduh snage devet kW. Potrošnja toplotne pumpe praćena je tokom cele grejne sezone 2024/25. godine, od oktobra do maja.

Šta pokazuju rezultati?

Kako se navodi u studiji, tokom tog perioda toplotna pumpa je ukupno potrošila 3.558 kWh električne energije. Za utrošenu električnu energiju proizvedeno je oko 13.000 kWh toplotne energije, što predstavlja veoma dobar rezultat i potvrđuje da je toplotna pumpa izrazito efikasan način grejanja domaćinstava. Autori studije navode da je to ekvivalent energije koju proizvede oko 3,5 tona peleta, šest kubnih metara ogrevnog drveta, 6,5 tona lignita, oko 700 kubnih metara prirodnog gasa ili približno 600 litara lož-ulja. Treba napomenuti da potrošnja toplotne pumpe u velikoj meri zavisi od stanja objekta. Prema podacima RHMZ-a, grejna sezona 2024/25. bila je relativno prosečna po pitanju hladnoće. Potrošnja zavisi i od željene temperature u objektu.

"Razlika između tri i 10 stepeni Celzijusa može prepoloviti potrošnju na dnevnom nivou", navode autori studije.

Koliko to na kraju košta?

Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje. Tokom sezone 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom koštao bi između 45 i 60 evra mesečno. Konačni trošak zavisi i od toga da li domaćinstvo prelazi u takozvanu crvenu zonu potrošnje električne energije. Veliku ulogu ima i činjenica da je prag za ulazak u crvenu zonu spušten sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno, zbog čega domaćinstva u Srbiji sa ovakvim sistemom grejanja danas lakše ulaze u crvenu zonu u odnosu na ranije godine.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Prenele Espreso vesti)